Прекршајна одговорност – информације од јавног значаја

Београд, 09.01.2018. – Доношење Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја требао би да допринесе демократизацији друштва. Овај закон олакшао је начин да грађани дођу до тражених информација које су у поседу органа јавне власти. Међутим, тражење информација понекад се претвара у очајну борбу којој се не види крај. Да ли је решење проблема у подношењу прекршајних пријави и кажњавњу?

Када грађани затраже поједине инфомације од органа јавне власти а држаоци информација по сваку цену желе да их не учине доступним, тада овлашћена или одговорна лица у тим органима измишљају најразличитије бизарне изговоре користећи правне заврзламе и покушавају да спрече да информације угледају светлост дана.

У случају када орган јавне власти донесе решење којим одбија давање информација (тражених докумената), тражиоц се жалбом по врло једноставној процедури, може обратити Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. У том поступку грађани најчешће успевају да остваре своје законско право тако што Повереник утврди право чињенично стање и у корист грађана и донесе обавезујуће решење којим налаже органу јавне власти да тражиоцу достави тражену информацију (документ) . На жалост, због великог броја предмета и оптерећења Повереника некада се на решење по жалби чека и до 2 године.

Најчешће, Повереник оцени да је жалба основана и доноси решење којим органу јавне власти враћа решење на поновну одлуку и поступак или му налаже да информацију учини доступним. Такав рок обично буде од 3-15 дана. Међутим, и поред задатог рока, органи јавне власти вешто користе процесноправни институт ћутања управе који се огледа у недоношењу управних аката, односно недостављања информација тражиоцу што има или може имати различите правне последице.

Када тражилац у назначеном року по решењу Повереника и даље трпи последице недобијања тражених информација, може се сагласно одредбама Закона о општем управном поступку обратити Поверенику предлогом за административно извршење.

У том поступку Повереник врло брзо, најчешће за десетак дана доноси решење о административном извршењу којим дозвољава извршење претходног решења. У том случају, позива се извршеник  држалац информације да раније издато решење изврши у накнадном року. Рок је обично пар дана.

Уколико и у том накнадном року држалац информације, орган јавне власти одбје да достави тражене информације, користећи институт ћутања управе, Повереник сагласно члану 198. Закона о општем управном поступку, принудиће извршеника на испуњење обавеза изрицањем новчане казне.

Правном лицу се новчана казна изриче у распону од половине његових месечних прихода, до десет процената његових годишњих прихода које је остварио у Републици Србији у претходној години. Новчана казна може поново да се изрекне све док извршеник не испуни обавезе из решења Повереника.

Уколико орган јавне управе, односно држалац информација и даље, поред изречених новчаних казни одбија да достави тражене информације, Повереник се обраћа Влади Републике Србије у цињу обезбеђења извршење.

Крајем 2017. године Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић, јавно је изнео податак да је од Влада Србије 61 пут у 2016. години тражио да обезбеди извршење решења те институције и да Влада то није урадила ни једном.

Ова информација озбиљно ствара сумњу да Владе Србије не поштује своје законе тиме што избегава да обезбеди извршење. Такав (не)рад Владе према сопственим грађанима још више доприноси осећају назадовољства и неповерења у рад институција. На тај начин, озбиљно се угрожавају људска права зајемчена Уставом. Самим тим, ствара могућност да се грађани обрате Међународном суду за људска права у Стразбуру због повреде члана 10 Европске конвенције за заштиту људска права.

Својевремено, у предмету представке „Иницијативе млади за људска права“ из Београда, Европски суд за људска права (Друго одељење), изрекао је пресуду (ПДФ) 25. јуна 2013. године  у корист те организације против Републике Србије односно Безбедносно информативне агенције и наложио је БИА да достави Иницијативи, податке о броју прислушкиваних особа у Србији током 2005. године.

Пресудом (ПДФ) је  постављен основ за прецизно дефинисање члана 9. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, који регулише услове под којима органи јавне власти могу да ограниче или искључе право на слободан приступ информацијама.

Међутим, и поред ове пресуде, органи јавне власти избегавају да грађанима доставе тражене информације. Искуство овог синдиката са органима јавне власти је разнолико. Синдикат полиције Слога али и наши чланови који лично подносе захтеве за приступ информацијама од јавног значаја приморани су да месецима чекају спровођење административних извршења, најчешће у Министарству унутрашњих послова.

Тако на пример, Министарству унутрашњих послова и даље одбија да синдикату достави табеларни део важеће систематизације и поред решења повереника од 16.10.2017.године.

Након рока од пет дана од дана пријема решења, МУП није поступио по решењу Повереника, и на тај начин одговорна лица у МУП показују своју осионост угрожавајући  права тражиоца непоштовањем прописа. Како МУП није поступио, Повереник је донео решење о извршењу.

По решењу о извршењу МУП и даље није поступио иако је рок за поступање био два дана. Осионости и назаконитом поступању одређених лица у МУП нема краја, за њих закони не важе, кодекс струке, морал, и све оне особине које треба да красе некога ко ради у седишту министарства. На жалост, већ виђено и очекивано.

Како смо раније навели, Повереник може да по службеној дужности изрекне новчану казну правном лицу Министарству унутрашњих послова због ћутања управе, односно неизвршења административног извршења, што је и наведено у решењу.

Дакле, Министарство унутрашњих послова је овом синдикату морало да достави тражене информације у року од два дана, то није учиено ни након 60 дана.

Да ли је Повереник у вези овог случаја изрекао новчану казну МУП, није нам познато, нити нам је у интересу да то учини. Једини интерес је добијање тражених информација као и да надлежна лица поступају законито.

Како МУП и даље одбија да достави тражне информације, ради обезбеђења својих потраживања синдикату не преостаје ништа друго него поношење тужбе Европском суду за људска права, по угледу на Иницијативу млади за људска права. 


С друге стране, Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја даје могућност оштећеноме да може и сам лично поднети захтев за покретање прекршајног поступка пред надлежним прекршајним судом уколико орган јавне власти не поштују одредбе наведеног закона.

Чланом 46 Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, између осталог прописано је да ће новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казнити за прекршај одговорно лице у органу јавне власти, ако:

  • не саопшти, односно не омогући увид у истиниту и потпуну информацију, а оспорава истинитост и потпуност објављене информације (члан 11);
  • не поступи по захтеву за приступ информацијама у складу са овим законом, односно достави непотпуне или нетачне информације (члан 16);
  • не изда информацију у траженом облику, а има техничких могућности за то (члан 18. ст. 2. и 3);
  • на било који други начин, супротно одредбама овог закона, онемогућава остваривање права на слободан приступ информацијама од јавног значаја (члан 22. став 1. тачка 6);
  • не поступи по решењу Повереника (члан 28. став 1);

У претходно набројаним случајевима који су прописани чланом 46, тражилац информација је оштећен и увек је овлашћен за покретање прекршајног поступка по члану 180. став 1. Закона о прекршајима, јер Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја није одређено да је за покретање прекршајног поступка искључиво овлашћен орган из члана 179. став 2 ЗОП . Дакле, ускраћивањем адекватног одговора тражиоцу информације учињена је повреда личног права. (Правни став Врховног касационог суда II Су-17232/2016-1 од 23.12.2016.године (ПДФ) ).

Правним ставом Повереника (ПДФ), 073-01-1864/2017-02 од 28.12.2017.године, који потписује Помоћница генералног секретара Невена Ружић  појашњено је да лица која поступају и обрађују захтеве за приступ информацијама од јавног значаја, нису прекршајно одговорна у смислу чл. 46.  Тако, сагласно одредбама Закона а прекршајима,  захтев за пакретање прекршајнаг поступка треба да садржи личне податке руководиоца органа, односно односи се на руководиоца органа, а не на лице које је овлашћено за поступање по захтеву за прнступ информацијама од јавног значаја.

С тим у вези, у Министарству унутрашњих послова руководилац органа јавне власти јесте министар Небојша Стефановић, и као такав једино је прекршајно одговоран према члану 46 Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

Да ли ће у наредном периоду овај синдикат подносити захтеве за покретање прекршајног поступка против руководиоца органа у Министарству унутрашњих послова, зависиће од поштовање прописа и законотог рада оних који поступају по захтевима за приступ информацијама од јавног значаја, а који су овлашћени од стране министра.

По дефиницији, сврха кажњавања, изрицања и примене прекршајних санкција је да грађани поштују правни систем и да се у будуће не чине прекршаји. Односно кажњавање је изражавање друштвеног прекора због почињеног прекршаја, с циљем да се утиче на одговорно лице да успостави такву службу која ће радити законито и утиче да се убудуће не крши закон. Примена прописаних казни требала би да утиче на свест о повреди јавног поретка, друштвене дисциплине и других друштвених вредности.

Ко је за време обављања политичке власти на врхунцу своје политичке каријере правоснажно кажњен, грађани одлично знају, те у том смислу, овај синдикат нема илузија о једнакости грађана пред правосудним системом. Нема сумње, у очима закона сви би ми требали бити једнаки, али ипак неки су једнакији од других.

Казне за учињене прекршаје плаћају социјално најнижи и најсиромашнији слој грађана Србије. Кажњен буде и по који поличар када падне у немилост своје партије или му прође мандат,  најчешће су то изузеци.

Министру Стефановићу у својству руководиоца веома важног органа извршне власти, желим да никада не плати ни једну казну. Не само због своје моћи и утицаја, већ тиме што ће обезбеди законит рад органа на чијем је челу.

Председник синдиката
Драган Жебељан

Advertisements

One thought on “Прекршајна одговорност – информације од јавног значаја

  1. Колега,
    Шта је сада правна поента ове објаве, осим што тражену информацију уопште нисте добили?
    Приложили сте мишљење повереника да је одговоран руководилац органа, а не овлашћено лице!
    Прекршајни суд је одбацио Вашу прекршајну пријаву! Не види се разлог зашто је одбацио.

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s