Преносимо: „Данас“ и „Ал Џазира Балкан“ о суђењу у случају „Поточари 2015.“

Београд, 08.12.2017. – Пред Вишим судом у Београду 07.12.2017.године одржано је припремно рочиште у процесу против Милана Думановића и Младена Трбовића, осумњичених за одавање службене тајне у вези са посетом тадашњег премијера Србије Александра Вучића комеморативном скупу у Сребреници јула 2015. године. Рочиште на коме се предлажу докази биће настављено 22. фебруара 2018. године.

Држава Србија тужила је Думановића и Трбовића, сада већ бивше полицијске службенике, јер су се усудили јавно да проговоре о нелегалном боравку припадника Одељења за опсервацију и документовање (ООД) МУП-а Србије на комеморацији жртвама геноцида у Поточарима 2015. Тада је нападнут тадашњи премијер Александар Вучић, а Думановић и Трбовић све време тврде да су припадници тог одељења српског МУП-а имали наредбу да тајно снимају комеморативни скуп у Поточарима.

Откако су у октобру прошле године све о том тајном снимању испричали прво за Ал Џазиру, а потом и за друге медије, њихов живот се потпуно мења на горе. Думановић је тог 11. јула 2015. био у Поточарима, Трбовић није, али је без икаквог колебања подржао свог колегу у борби за правду.

Уместо да буду награђени за свој храбар чин, полиција их 31. децембра 2016. обојицу хапси због наводне злоупотребе положаја. У притвору су провели месец и по дана. Како кажу за Данас, у притвору су коректно поступали према њима, чак су и добили похвале због тога што су урадили.

Иначе, у августу прошле године, пет месеци пре хапшења за које је недавно Служба Заштитника грађана утврдила да је било нелегално, поднели су кривичне пријаве против Дејана Миленковића, начелника Службе за специјалне истражне методе, Горана Нешића, начелника ООД-а, Томислава Радовановића, заменика начелника ООД-а и Дијане Хркаловић, секретарке Управе криминалистичке полиције МУП-а Србије, сматрајући их одговорним за наредбу да тајно снимају комеморативни скуп.

Међутим, њихове кривичне пријаве су одбачене у најкраћем могућем року, за само 15 дана, да би потом њих држава тужила због наводног одавања службене тајне, и поред тога што је потврђено да припадници ООД-а нису били пријављени као део делегације Србије. Према законима БиХ, припадници снага безбедности стране државе не могу спроводити задатке на територији БиХ без одобрења те државе. Такође, иако је служба Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности већ два пута наложила МУП-у Србије да објави информације о ангажовању 19 полицијских службеника у Поточарима, МУП одбија да то учини, односно да податке достави Синдикату полиције Слога.

У међувремену, бившим полицајцима су уручени откази, прво Трбовићу, а потом и Думановићу. И даље немају посао. Младен покушава да обезбеди нормалан живот својој породици повременим радом у иностранству, док Милан живи од помоћи родитеља и пријатеља. Законом му је забрањено да се бави својом професијом јер је у току судски поступак против њега.

Милан Думановић и Младен Трбовић. Фото: „Данас“

Трбовић: У Србији, нажалост, све пролази. Не знам која би вест могла да потресе ову земљу? Ипак, и поред тога, одлучили смо да не желимо да скривамо неправду која је учињена полицијским службеницима у Поточарима 2015.

Думановић: Очекивали смо да ће да нас ухапсе, али смо мислили да ће то бити још у октобру када смо објавили снимак, а не 31. децембра. То показује да је неко то дириговао од старешина у МУП-у с обзиром на то да су они после тога напредовали у положајима. Једноставно, желели су да нам учине додатну штету.

Трбовић: Обраћали смо се свима, од полицијских синдиката преко политичких странака до домаћих и међународних институција. Тражили смо и да говоримо у Скупштини Србије. Тек после две године добио сам одговор из Владе Србије да је све било по пропису. Тада сам писао Вучићу, јер је био премијер Србије, а одговор сам добио недавно од кабинета Ане Брнабић.

Думановић: Све што смо ми испричали је истина. Подсетио бих на гостовање Горана Живаљевића, тадашњег директора Безбедносно-информативне агенције (БИА) на ТВ Хаппy, где је он испричао како је Управа криминалистичке полиције 2003. добила једно одељење које подсећа на БИА-у, мислећи на ООД. Међутим, од 2015. БИА заиста и користи ООД, захваљујући томе што су неки људи који су били у БИА сада на руководећим местима у Управи криминалистичке полиције. Занимљиво је да, према документима које смо добили од Синдиката полиције Слога, а по Закону о слободном приступу информацијама од значаја, акција у Поточарима, односно тајно снимање, била је у ствари акција Безбедносно-информативне агенције, а не МУП-а Србије. Иначе, то је био први пут да се неко одељење, у овом случају ООД МУП-а, користи у иностранству.

Трбовић: Данас су на власти они који купују дипломе, бахати и неписмени. Мог брата, Небојшу Трбовића, поставили су на ниже радно место, јер је одбио, као шеф Сектора унутрашње контроле, да напише кривичне пријаве против жандарма 2015. када се током Прајда десио инцидент са браћом председника Србије и градоначелника Београда, без саслушања тих жандарма.

Думановић: Ми смо хтели да поднесемо кривичне пријаве у ПУ Чукарица, али смо одустали када нам је речено да о томе мора да буде обавештен начелник ПУ за град Београд, Веселин Милић, јер смо знали да је и он део криминализованог врха МУП-а. Иначе, мене је позвала на разговор и Дијана Хркаловић, али сам и њу одбио, јер је тражила да дођем код ње у кабинет.

Трбовић: Морам да кажем да је министар полиције Небојша Стефановић очито „стручњак“ за све, односно он је слика и прилика председника Србије. Не знам да ли јавност зна, али Стефановић је свог кума Горана Папића поставио за начелника Одељења за сузбијање кријумчарења наркотика.

Думановић: Наш случај је у ствари политички случај и шта ће бити на крају зависиће од политичке ситуације у земљи. Сви докази говоре да смо у праву, али правде једноставно нема.

Трбовић: Нас тужилац терети за нарушавање угледа МУП-а и узнемиравање јавности, што је апсурдно.

Думановић: Невероватно је да нигде у тужби нема говора о мотиву, односно о томе зашто смо изашли у јавност с том причом. Велики је притисак да нас осуде, а према закону, казна је од једне до осам година затвора. Али, нећемо одустати, изгураћемо ово до краја. Чека нас и одлука Управног суда у Београду, јер смо поднели тужбе због отказа који су нам уручени.

Трбовић: Шта год буде судска пресуда, ја знам да не могу да изгубим, јер ако будем осуђен, то може само да значи да сам поштен полицајац. Наш случај је порука свим полицајцима у Србији да се боре за правду и не ћуте.

Текст је преузет са веб портала дневног листа Данас и објављен је у изворном облику.

Написала: Јелена Диковић, новинар


Al Jazeera Balkans

Глушац о позадини процеса против Думановића и Трбовића

У Вишем суду у Београду одржано је припремно рочиште у процесу против двојице некадашњих припадника МУП-а Србије осумњичених за одавање службене тајне у случају „Поточари“.
Милан Думановић и Младен Трбовић терете се за одавање службене тајне у вези са њиховим активностима током посјете тадашњег премијера Србије Александра Вучића Поточарима у јулу 2015.

Думановић и Трбовић су прошле године за Ал Јазееру испричали да су без писаног налога и објашњења послати на комеморацију жртвама геноцида у Сребреници 2015.
Ухапшени су 31. децембра, а убрзо након тога добили су отказ.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s