Управни суд о оцењивању радника МУП

upravni sudБеоград, 17.05.2017. – Осећај већине запослених у Министарству унутрашњих послова је да су грађани другог реда и да прописи који важе и који се односе на остале грађане, за запослене у МУП и полицијске службенике не важе. Пракса је показала да судови не суде једнако по истим стварима док послодавац на све могуће начине покушава да заобиђе и изигра прописе на штету запослених. На тај начин грубо се крше радничка и људска права док запослени имају осећај да је правда недостижна што се несумњиво рефлектује на радни учинак и осећај безнађа и незадовољства послом.

Један од таквих примера је и годишња оцена која се запосленима у Министарству унутрашњих послова, све до 2016. године само саопштавала и уписивала на обрасцу бр.1 – Упитник за оцењивање рада, док су остали државни службеници запослени у осталим министарствима, оцену добијали у форми решења где је свака оцена била описно образложена.

Сходно тада донетим прописима, према Закону о полицији („Сл. гласник РС“, бр. 101/2005, 63/2009, 92/2011 и 64/2015) и  Уредби о начелима за унутрашње уређење Министарства унутрашњих послова „Службени гласник РС“, бр. 8/2006, 14/2009., послодавац је поступао сходно цитираним прописима док је Управни суд одбијао да суди, налазећи да Упитник за оцењивање рада није управни акт и да тужба није дозвољена, те да запослени треба да примора послодавца да му оцену донесе у форми решења.

Како су поједини полицијски службеници упорно покушавали да докажу да је годишња оцена битна за радно правни статус, поднели су тужбе Управном суду за поништај оцена из 2015. године.

У једном случају, овај Синдикат, успео је приговором да добије одлуку Већа Управног суда у коме ће се тужбе прихватити и наставити.

Тадашњим решењем Већа Управног суда 1-2 Ув. 212/16 од 01.11.2016. године, уважен је приговор и поништено је решење Управног суда 16. У. 7208/16 од 19.05.2016. године и одређено да ће се поступак пред Управним судом по тужби наставити.

У образложењу одлуке Већа Управног суда, 1-2 Ув. 212/16 од 01.11.2016. године, наведено је да: «Упитник за оцењивање рада, односно одлука донета по приговору на првостепену оцену садржана у том упитнику, без обзира на форму ИМА СЕ ИЗЈЕДНАЧИТИ СА УПРАВНИМ АКТОМ и против њега је дозвољено водити управни спор, јер исти по својој садржини има решавајући карактер

Међутим, задовољсто постигнутим кратко је трајало. Одређени број тужби против МУП, по сличном основу за поништај оцене је ескалирао те је Управни суд на 71. седници свих судија одржаној дана 04.04.2017. године заузео став да оцена рада полицијског службеника која је садржана у обрасцу за оцењивање под називом “упитника за оцењивање рада” не представља акт из члана 3. Закона о управним спровима, против кога је дозвољено вођење управног спора.

Предмет управног спора

Члан 3

У управном спору суд одлучује о законитости коначних управних аката, осим оних у погледу којих је предвиђена другачија судска заштита.

У управном спору суд одлучује и о законитости коначних појединачних аката којима се решава о праву, обавези или на закону заснованом интересу, у погледу којих у одређеном случају законом није предвиђена другачија судска заштита.

Суд у управном спору одлучује и о законитости других коначних појединачних аката када је то законом предвиђено.

Одредбе овог закона које се односе на управни акт, примењују се и на друге акте против којих се може водити управни спор.

У таквом ставу са седнице свих судија, оцена рада полицијског службеника се одређује РЕШЕЊЕМ против кога се може изјавити жалба Жалбеној комисији Владе, па полицијски службеник има право да захтева од надлежног старешине, који је донео коначну оцену да донесе и достави му решење о оцени његовог рада.

Тадашњим Законом о полицији чланом, 125 био је прописан поступак по жалби-приговору, што је решавање оцене у другостепеном поступку од стране старешине овлашћеног за решавање по приговору.

Приговор и оцена по приговору, Члан 125  (престао да важи)

Запослени који сматра да му је оцену дао ненадлежни старешина или да оцена није дата у складу са одредбама овог закона, може у року од 15 дана од дана саопштења оцене поднети приговор старешини који је дао оцену.

Старешина из става 1. овог члана у року од осам дана од дана пријема приговора доставља приговор, упитник и своје мишљење о основаности приговора старешини који по овлашћењу министра решава по приговору, чија оцена је коначна.

Оцена по приговору даје се на упитнику као јединствена за све елементе који се оцењују и саопштава се запосленом у року и на начин из члана 124. овог закона. 

Како је Управни суд дошао до става да је за решавање жалби у вези оцењивања надлежна Жалбена комисији Владе нејасно је с обзиром да на обрасцу бр. 1 Упитника не постоји поука о правном леку, као и да је по приговору решавао старешина у другостепеном поступку.

Дакле, јасно је да Управни суд не жели да суди Министарству унутрашњих послова по тужби оштећених радника ставом да Упитник за оцењивање рада и после решавања у другостепеном поступку не представља управни акт у смислу члана 3. став 1. Закона о управним споровима, као ни коначни појединачни правни акт којим се решава о одређеном праву или обавези физичког или правног лица односно друге странке у управној ствари и против исте се не може водити управни спор.

Овакав став Управног суда неће задовољити овај синдикат и рад по овој теми биће настављен све док се не исцрпе сва правна средства пред домаћим и Међународним судом за људска права.

Синдикат полиције Слога

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s