УСТАВНОМ СУДУ: Полицајци дискриминисани, укинута права из безбедности и здравља на раду

Ustavni-sud-SrbijeБеоград, 15.09.2016. – Синдикат полиције Слога предао је Уставном суду Републике Србије иницијативу за оцену уставности и законитости члана 2 став 2 Закона о безбедности и здравља на раду („Сл. гласник РС“, бр. 101/2005 и 91/2015).

Чланом 2. став 2. Закона о безбедности и здравља на раду („Сл. гласник РС“, бр. 101/2005 и 91/2015)  прописано је:

Овај закон се не примењује при обављању специфичне војне службе у Војсци Србије и обављању полицијских и послова заштите и спасавања из делокруга надлежног државног органа, као и обављању послова заштите и спасавања које обављају други субјекти у складу са посебним законом, у којима су питања безбедности и здравља на раду при обављању те службе и тих послова уређена посебним законом и прописима донетим на основу тог закона.

Између осталог у акту је наведено:

ustavnom-sudu

Синдикат полиције Слога сматра да је предметни Закон о безбедности и здравља на раду („Сл. гласник РС“, бр. 101/2005 и 91/2015)  у супротности са: Универзалном декларацијом о људским правима и Уставом Републике Србије.

Полазећи од чињенице да се сва људска бића рађају слободна и једнака у достојанству и правима, да су сви пред законом једнаки и да имају право без икакве разлике на подједнаку заштиту закона. Да сви имају право на једнаку заштиту против било какве дискриминације којом се крше основна људска права прописана Универзалном декларацијом  о људским правима као и да Устав Републике Србије сваком свом грађанину јемчи  право на једнакост појединца у правном и демократском друштву. Да је Уставом и законима забрањена свака дискриминација и да свако има право на једнаку законску заштиту, сматрамо да члан 2. ст.2 Закона о безбедности и здравља на раду („Сл. гласник РС“, бр. 101/2005 и 91/2015) крши основна људска права и доводи до дискриминације специфична војна служба у Војсци Србије, полицијски службеници у Министарству унутрашњих послова и запослени на пословима заштите и спасавања коју обављају други субјекти.

Од 2015. године када је наступила измена предметног закона нису донети други посебни закони односно прописи које законодавац цитара у члану 2. став 2. Закона о безбедности и здравља на раду („Сл. гласник РС“, бр. 101/2005 и 91/2015).

Самим тим, увођењем члана 2. става 2.  настала је правна празнина која се односи на посебне категорије запослених који су у принципу једни од најризичнијих занимања с обзиром да у свом раду користе и ватрено оружје, или пружају помоћ приликом заштите и спашавања становништва.

Сваки радно способни грађанин, пре заснивања радног односа има право да буде обавештен на које радно место евентуално ступа и какву заштиту му је пружена на таквом радном месту.

Такође, запослени који су раније засновали радни однос такође имају право да не буду дискриминисани, већ да законодавац, као и за друге раднике пропише један јединствени закон који ће се односити на безбеднос и здравље на раду за посао који обављају.

Сматрамо да је друштвено врло опасан преседан да се три категорије запослених у државној управи  Републике Србије, војници, полицијски службеници и они који обављају послове заштите и спасавања, изузму из кровног и јединственог закона који се односи на безбедност и здравље на раду који је све до 2015. године био прописан Законом о безбедности и здравља на раду.

Због немогућности државе да испуни тадашњу законску норму и донесе Акт о процени ризика у Министарству унутрашњих послова (које покрива рад полиције и послове заштите и спасавања), а збогпријава синдиката и радника да се утврди процена ризика за свако радно место, законодавац напросто изузео ову категорију радника из општег закона који је регулисао безбедност и здравље на раду.

Доносилац прописа Закона о безбедности и здравља на раду („Сл. гласник РС“, бр. 101/2005 и 91/2015) чланом 2. став 2. јасно и неспорно дискриминише и ставља у неједнак положај три категорије радника, војнике, полицијске службенике и раднике на пословима заштите и спасавања у Војсци Србије и Министарству унутрашњих послова, у односу на све друге запослене у државној администрацији код којих се примењује Закона о безбедности и здравља на раду. На тај начин што их је изузео од примене кровног закона о заштити и безбедности на раду а да друге законе и прописе није донео а прописао је.

Законом о полицији („Сл. гласник РС“, бр. 6/2016) у члану 180 ст.1 прописана је Специфична здравствена заштита запослених у МУП:

„Полицијски службеници у Министарству уживају специфичну здравствену заштиту у мери у којој она није обезбеђена обавезним здравственим осигурањем, а проистиче из рада на пословима на којима су, сагласно акту о процени ризика, опасност по живот и здравље, одговорност и тежина, природа и посебни услови рада, од битног утицаја на смањење радне способности.“

Дакле, и ако су Законом о безбедности и здравља на раду из 2015. године изузете поменуте три категорије, у Закону о полицији из 2016. године у цитираном члану 180. ст.1  законодавац се позива на Акт о процени ризика (који у МУП не постоји) и који није у обавезан да постоји сагалсно Законом о безбедности и здравља на раду из 2015. године. То представља контрадикторност и разлог више за усвајање ове иницијативе.

Доносилац прописа морао је да води рачуна о људским правима и посебно да одређену категорију радника не дискриминише у односу на друге раднике у области која би морала да буде једнака за све у Републици Србији, односно да пропише као и за друге. Кровни закон као што је Закона о безбедности и здравља на раду („Сл. гласник РС“, бр. 101/2005 и 91/2015) морао је да обухвати све категорије запослених у Републици Србији па и послове војске, полиције и заштите и спасавања посебно што све ове категорије посао обављају свакодневно а не само у случају рата, ванредног стања или елементарне непогоде и да држава која се залаже за владавину права мора право да обезбеди свим категоријама радника, без дискриминације.

На основу свега изнетог, иницијатор     п р е д л а ж е

Уставном  суду  да:

  1. Прихвати ову иницијативу и донесе решење којим покреће поступак за оцену уставности и законитости  члана 2. став 2. Закон о безбедности и здравља на раду („Сл. гласник РС“, бр. 101/2005 и 91/2015).
  2. Да обустави примену  члана 2. став 2. Закон о безбедности и здравља на раду („Сл. гласник РС“, бр. 101/2005 и 91/2015)..
  3. Да донесе одлуку којом се члан 2. став 2. Закон о безбедности и здравља на раду („Сл. гласник РС“, бр. 101/2005 и 91/2015) проглашава неуставним или незаконитим и ставља ван правне снаге.

Синдикат полиције Слога
п р е д с е д н и к
Драган Жебељан

Уставни суд је закључком од 19.04.2017. године ОДБАЦИО ову иницијативу

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s