Тест интегритета полицајаца, алат за чистку неподобних!?

bcbp24-02-Београд, 25.05.2016. – Представници „Слоге“ Павле Хеђеши и Драган Жебељан одазвали су се позиву Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП) за учешће у панел дискусији „Тест интегритета полицајаца“ која је одржана у Медија центру 24.05.2016. године,  на којој је презентована студија аутора Софије Мандић и Саше Ђорђевића.На скупу је говорено о томе:

  • Како Заштитник грађана посматра примену теста интегритета у Србији?
  • Шта су главни изазови у тестирању интегритета полицајаца у Србији?
  • Како се тестира интегритет у страним полицијама?

Говорници на панел дискусији били су:

  • Милош Јанковић, заменик Заштитник грађана
  • Софија Мандић, истраживачица-правница БЦБП
  • Саша Ђорђевић, истраживач БЦБП

Модератор: Бојан Елек, истраживач БЦБП

На велику жалост и разочарање присутних, представљени представник МУП-а, Радош Мијатовић, шеф Одсека за опсервацију, документовање и примену теста интегритета, Сектору унутрашње контроле није се одазвао позиву с обзиром да није добио сагласност Министра за учествовање.

Претпостављам да ова празна столица довољно говори„, рекла је Софија Мандић из БЦБП-а.

 

bcbp24-01-

У препуној сали Медија центра, поред позваних представника МУП који се нису појавили, скупу су присуствовали и представници полицијски синдикати који су дошли да се информишу о дешавањима у „својој кући“ с обзиром да послодавац не сматра за сходним да о овој комплексној теми обавести запослене. Неозбиљност МУП евидентна је као што је евидентна намера да се опет нешто на крајње сумњив начин прогура на „мала врата“.

Законодавац је кроз овогодишњи Законон о полицији, увео новину а то је тест интегритета који је изазвао доста полемике и донео низ недоумица. Основно питање није разјашњено – како је Министарство унутрашњих послова планирало да ову новину примени када су капацитети СУК недовољни као што и не постоји добра законска основа која неће бити у супротности са другим законима и Уставом.

Једино што нам у овом тренутку пада на памет је да се овом новином поново покушава застрашивање одређених како би се поставили на стуб срама с циљем да им се прекине радни однос. била би то практична чистка неподобних кадрова.

Учесници скупа закључили су да тестови интегритета полицајаца нису довољно дефинисани новим Законом о полицији, да се не смеју користити уместо истражних радњи у судским поступцима и не могу бити чаробни штапић за искорењивање корупције у тој институцији као што се некада у јавности представља. Таквог мишљења су и представници ОЕБС-а и Канцеларије заштитника грађана.

Начин спровођења закона и последице исхода тестова интегритета не би требало дефинисати правилником, као што је предвиђено, будући да је он ниже правне снаге, већ је потребно та основна питања уредити законом, истакао је заменик Заштитника грађана Милош Јанковић на скупу у организацији Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП).

Закон о полицији из јануара ове године предвиђа увођење тестова интегритета, процедуре која се користи широм света за сузбијање корупције у полицији ради окткривања припадника полиције који су склони тој злоупотреби, и може да подразумева аудио и видео надзор.

Јанковић је оценио да треба јасно разграничити тестове интегритета који се спроводе без судске одлуке и посебних доказних радњи у судском поступку, за које је потребна одлука суда.

Представник мисије Организације за безбедност и сарадњу у Европи (ОЕБС) Маурицио Салустро бивши судија и тужилац истакао је да тестови интегритета служе само за превенцију и не смеју да замене Закон о кривичном поступку, односно да се користе када постоји основана сумња о умешаности полицајаца у кривичне радње.

Рекао је да је у складу са правним системом Србије тестирати полицајце насумично, у циљу превенције, без претходних информација о умешаности у кривичне радње, док је уколико постоје такве информације потребна процена да ли има елемената за преткривични поступак.

Ту одлуку може донети само јавни тужилац, рекао је Салустро, додајући да се уколико постоје елементи за преткривични поступак не могу спроводити тестови интегритета већ процедуре у складу са одлуком суда, док се у случају да не постоји довољно елемената за поступак може спровести такозвани циљани тест интегритета.

Представник ОЕБС-а предложио је и да се уведе пракса да сви полицајци унапред дају пристанак да буду тестирани јер би то имало велики ефекат одвраћања, односно превенције. 

Да не би тестови били само демагогија потребно их је спроводити на свим нивоима, а не само најнижим, рекао је Салустро.

Истраживач Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП) Саша Ђорђевић рекао је да у области тестирања интегритета не постоји јединствена међународна пракса која би била препоручена као модел за преузимање у Србији, већ да свака земља уводи у складу са својим потребама. 

Ова пракса први пут је примењена 70-их година 20. века у Њујорку због великог проблема корупције у полицији, а проширила се након неког времена на Лондон, док данас постоје тестови интегритета полицајаца и у низу земаља Европе и у Аустралији.

Користе се или циљани тестови, када постоје информације о умешаности у корупцију, или насумични, рекао је Ђорђевић, додајући да тестови не могу бити примаран начин да се сузбије корупција, већ само за прикупљање додатних информација.

Додао је да код насумичних тестирања постоји велика могућност злоупотреба, односно да се предложи тестирање како би се уклонио неко од противника, и истакао да би законом требало да буде јасно утврђено ко покреће ове поступке и како се спречава злоупотреба.

Навео је да је радном верзијом правилника о тестовима интегритета било предвиђено да може да их покреће министар, директор полиције, али и руководиоци подручних полицијских управа, док их одобрава начелник сектора унутрашње контроле.

Истраживачица БЦБП Софија Мандић навела је да је сектор унутрашње контроле у лошој позицији за борбу против корупције јер директно одговара министру, а према изјавама самих представника овог сектора из 2015. нема адекватне просторије за рад, док би према неким међународним документима морао да има финансијску независност.

Господин Златко Петровић, помоћник секретара у служби Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, сматра да је на делу конфузија око тога да ли је тест интегритета превентивна или репресивна мера. Том приликом он је упутио неколико питања: Да ли ће служити за вођење кривичног или дисциплинског поступка, или пак за препоруку напредовања у служби? Петровић, који је иначе бивши колега радник МУПа сада запослен у служби Повереника, сматра да подзаконски акт не сме да садржи одредбе о прикупљању података о личности, јер би био и незаконит и неуставан. Тако наводи, као пример, снимање полицајаца као несумњиву обраду података о личности а у радној верзији правилника се то помиње као једна од метода коју ће СУК примењивати.

Господин Петровић поставља важна питања која се односе на то, ко ће обрађивати прикупљене податке о личности, ко ће их и како архивирати, до када чувати и ко ће имати приступ тим архивираним подацима? Да ли ће прикупљени подаци бити злоупотребљени ради компромитовања личности? Сматра да тест интегритета никако не може да доведе до смањења корупције и да се цео поступак мора спроводити на законит начин и у сарадњи са Агенцијом за борбу против корупције.

Он је истакао да служба Повериника сматра да је Тест интегритета полицајаца, народски речено,  једначина са више непознатих.

На скупу су представљене препоруке БЦБП у вези са тестовима интегритета полицајаца, а модератор скупа Бојан Елек подсетио је на истраживање ове организације из јула 2015. које је показало да само четири одсто грађана сматра да у полицији у опште нема корупције.

Синдикат полиције Слога сматра да је недопустиво да се овако важна ствар припрема без јасних критеријума у одређеним кабинетима, мимо учешћа јавности као контролног фактора. Сама замисао законодавца да само једну полицијску браншу у државној управи постави на стуб срама неће донети жељене резултате.

Тестови интегритета не смеју бити употребљени само на једну категорију радника, већ на све државне службенике без дискриминације. Борба против корупције у Србији мора бити свеобухватна по свим линијама рада по вертикали и хоризонтали. Законски прописи морају бити усаглашени са Уставом Републике Србије и другим законима. 

Веома позитиван утисак оставља чињеница да се сви учесници слажу да ће примена ове технике несумњиво створити проблеме, пре свега обичним малим полицајцима као и политички неподобнима.

До сада често смо били сведоци да је полиција била нападана махом од НВО сектора и цивилних аналитичара, у овом случају учесници су пружили пуну подршку том „обичном малом полицајцу“ који ће служити као покусни кунић. Сматрамо да промена расположења у НВО сектору није дошла преко ноћи већ да су у томе помогли полицијски службеници и синдикалци који све више отворено говоре о проблемима са којима се сусрећу. На тај начин, транспарентно заједничким снагама покушавамо да дођемо до најбољег решења кроз владавину права и правде.

Синдикат полиције Слога захваљује се позиву Београдског центра за безбедносну политику на позиву за учешће.

Синдикат полиције Слога

Advertisements

3 thoughts on “Тест интегритета полицајаца, алат за чистку неподобних!?

  1. […] Подсетимо, о „пословима анализе ризика“ господин Милош Јанковић говорио је 25.05.2016.године на скупу у Медија центру. О тој теми писали смо ОВДЕ. […]

    Свиђа ми се

  2. […] Потсетимо, о „пословима анализе ризика“ господин Милош Јанковић говорио је 25.05.2016.године на скупу у Медија центру. О тој теми писали смо ОВДЕ. […]

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s