Заштитник грађана: Реформе у полицији веома противречне

Sasa JankovicБеоград, 17.03.2016. – Заштитник грађана, господин Саша Јанковић објавио је Годишњи извештај за 2015. годину у којем наводи да су реформске активности у полицији биле веома противречне, посебно припреме за отпуштање већег броја полицајаца. У извештају наводи:

ПОЛИЦИЈА, ТАЈНЕ СЛУЖБЕ И ДЕМОКРАТСКА ЦИВИЛНА КОНТРОЛА

Реформске активности у Полицији биле су веома противречне, посебно припреме за отпуштање већег броја полицајаца. Ресорни министар је најављивао отпуштање преко 1.000 полицајаца, али није могао да се определи због чега – отпуштање је истовремено образлагао тиме да је полиција „криминализована“ и тиме да су полицајци вишак. Након састанка са синдикатима, са неформалног списка за отпуштање склоњено је више стотина људи, што је појачало сумње у арбитрерност процедуре за отпуштање. Успостављањем великог броја нових радних места за „послове анализе ризика“ у Министарству на које по незнаним критеријумима бивају премештени одређени полицајци, за које је најављено да ће касније бити потпуно укинута и запослени на њима проглашени вишком, организациони прописи бивају злоупотребљени за отпуштање људи без одговарајућег поступка и образложења.

Више десетина високих полицијских службеника разрешених са одређених дужности прима плату месецима али нема радно задужење. Акт о систематизацији радних места носи ознаку поверљивости. Овај орган је у Народној скупштини изнео основано сазнање да су у унутрашњој безбедносној служби Министарства унутрашњих послова (Одељењу за безбедност при Кабинету министра унутрашњих послова) физички уништени чврсти дискови са службеним подацима и друга информатичка опрема. Нико није показао интересовање за ту информацију, а Заштитник грађана тада није имао основ да уништавање опреме повеже са својом надлежношћу, односно евентуалним кршењем људских права. У кривичној пријави коју је годину дана касније поднео припадник те службе и која је јавно објављена, изнета је тврдња да је информатичка опрема уништена ради прикривања трагова незаконитог тајног праћења новинара и других јавних личности. Није велика вероватноћа да ће се по поднетој кривичној пријави водити кривични поступак јер тајна пратња није у кривичноправним прописима изричито карактерисана као кривично дело. Међутим, такве мере припадника Министарства унутрашњих послова, ако су заиста чињене, биле би дубоко незаконите и представљале би озбиљно кршење приватности лица под тајном пратњом и угрожавање слободе медија.

У периоду до подношења извештаја овај орган утврдио је да у седишту Министарства, у Кабинету министра, ради запослени који не зна на које је радно место распоређен нити шта му је прописани опис послова. То нису знали ни његови непосредни руководиоци. Тај запослени редовно контактира са новинарима и прикупља информације које нису у надлежности Министарства унутрашњих послова, нити било ког другог државног органа, па их преноси непосредно и усмено министру унутрашњих послова. Једно такво сазнање министар је у јавном службеном наступу на националном медијском јавном сервису изнео као да се ради о службено прикупљеном податку и тиме разумно изазвао бојазан новинара од незаконитог прислушкивања.

Полиграф, истражни алат коме значајан део научне и стручне заједнице пориче релевантност и чије резултате закон не познаје као доказ, злоупотребљаван је до мере да се, иронично, јавно постављало питање о оправданости постојања полиције, тужилаштва и судства.

Осамдесет лица лишено је слободе у полицијској акцији звучног назива „Резач“, која је медијски изузетно детаљно експонирана. Тешко је објаснити како је дошло до временског поклапања најбољег времена за хапшење толико лица који се сумњиче за потпуно различита и неповезана дела из потпуно различитих временских периода. Недуго затим, готово сва лица су, овај пут без пажње медија, пуштена да у поступцима даље учествују са слободе.

Јавност је бурно реаговала и на конференцију за штампу министра унутрашњих послова у репрезентативној згради државних органа иза кога су били постројени припадници специјалних јединица полиције под пуном опремом, маскама на лицу и аутоматским наоружањем. Многи су то схватили као претерано, чак и као застрашивање.

Нови Закон о полицији, у набрајању органа спољне контроле рада Полиције, изоставио је Заштитника грађана. Иако помињање овог органа правно-технички није неопходно, јер је његова контролна функција (и у односу на органе унутрашњих послова) утврђена Уставом и органским законом, изостављање Заштитника грађана у Закону о полицији, у околностима у којима су изричито набројани неки други органи и ентитети којима је Закон признао контролну функцију, има лоше последице на превентивну и контролну функцију овог органа и изазива непотребне забуне. Ни мишљење о тој мањкавости новог Закона о полицији предлагач и Народна скупштина нису уважили током законодавне процедуре, засигурно из разлога које је јавно изнео инострани експерт на пројектима, ангажован истовремено и на истим темама и као саветник министра унутрашњих послова.

У поступку доношења новог Закона о полицији, овај орган је у складу са својим законом прописаним овлашћењем дао Мишљење у коме је критиковао поједине одредбе Нацрта. Инострани експерт кога су међународни партнери и донатори ангажовали да води пројекте развоја и помоћи МУП-у Републике Србије истовремено, по одлуци министра, ради у Министарству као саветник министра за исте те теме. У званичном саопштењу датом као јавни одговор на Мишљење овог органа, тај инострани експерт, односно саветник министра је одбацио Мишљење овог органа оценом да ставови Заштитника грађана Републике Србије о Нацрту закона о полицији Републике Србије „већим делом нису резултат препознавања околности тренутка у којем се дешава сложена реформа полицијског система…“ у Републици Србији. Експерт је додао и да су при изради Нацрта „готово све примедбе институција, као што је ОЕБС (Организација за европску безбедност и сарадњу) узете у обзир, нарочито када је реч о осетљивим питањима попут унутрашње контроле“. Не поричући да су примедбе „узете у обзир“, овај орган из непосредних разговора са највишим представницима Мисије ОЕБС у Србији није могао да потврди да су примедбе и уважене.

Преузмите: РЕДОВАН ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ ЗАШТИТНИКА ГРАЂАНА ЗА 2015. ГОДИНУ

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s