УСТАВНОМ СУДУ: Незаконита контрола боловања!

Београд, 26.02.2016. – Председник Синдиката полиције Слога поднео је Уставном суду Републике Србије иницијативу за оцену уставности и законитости члана 190. ст. 6. Закона о полицији. Члан се односи на контролу боловања у коме је прописано „У случајевима постојања основане сумње да запослени врше злоупотребу коришћења привремене спречености за рад, непосредни руководилац може, искључиво ради обезбеђења доказа, о томе да изврши теренску контролу, а потом се обрати надлежној здравственој установи ради утврђивања здравствене способности запосленог.

img02262016_001

ИНИЦИЈАТОР: СИНДИКАТ ПОЛИЦИЈЕ СЛОГА, Београд, ул. Дурмиторска бр.11-15. ПИБ: 105390107, матични број: 17852523, кога заступа председник Синдиката Драган Жебељан.

ДОНОСИЛАЦ ПРОПИСА: Народна скупштина Републике Србије

НАЗИВ ОПШТЕГ АКТА: Закон о полицији („Службени гласник РС“, бр. 6/2016)

Чланом 190. став 6. Закона о полицији („Службени гласник РС“, бр. 6/2016) доносилац прописа прописао је:

У случајевима постојања основане сумње да запослени врше злоупотребу коришћења привремене спречености за рад, непосредни руководилац може, искључиво ради обезбеђења доказа, о томе да изврши теренску контролу, а потом се обрати надлежној здравственој установи ради утврђивања здравствене способности запосленог.

Синдикат полиције Слога сматра да је предметни члан 190. ст.6 Закона о полицији („Службени гласник РС“, бр. 6/2016) у супротности са: Универзалном декларацијом о људским правима, Уставом Републике Србије,  Законом о заштити података о личности и Законом о раду.

  1. Одредба члана 1. Универзалне декларације о људским правима наводи да се сва људска бића рађају слободна и једнака у достојанству и правима.
  2. Одредбом члана 7. Универзалне декларације о људским правима наводи се да су сви пред законом једнаки и имају право без икакве разлике на подједнаку заштиту закона. Сви имају право на једнаку заштиту против било какве дискриминације којом се крши ова Декларација и против сваког подстицања на овакву дискриминацију.
  3. Одредбом члана 19. Устава Републике Србије прописана је Сврха уставних јемстава, право на једнакост сваког појединца у правном и демократском друштву.
  4. Одредбом члана 21. Устава Републике Србије прописана је забрана дискриминације.
  5. Основним законом из области рада, Законом о раду, одредбом члана 103. став 5. прописан је начин оправданости одсуствовања са рада, у коме је наведено: Ако послодавац посумња у оправданост разлога за одсуствовање са рада у смислу става 1. овог члана, може да поднесе захтев надлежном здравственом органу ради утврђивања здравствене способности запосленог, у складу са законом.“
  6. Законом о заштити података о личности регулише се материја заштите, прикупљања и обраде личних података грађана.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ:

Полазећи од чињенице да се сва људска бића рађају слободна и једнака у достојанству и правима, да су сви пред законом једнаки и да имају право без икакве разлике на подједнаку заштиту закона. Да сви имају право на једнаку заштиту против било какве дискриминације којом се крше основна људска права прописана Универзалном декларацијом  о људским правима као и да Устав Републике Србије сваком свом грађанину јемчи  право на једнакост појединца у правном и демократском друштву. Да је Уставом и законима забрањена свака дискриминација и да свако има право на једнаку законску заштиту, сматрамо да члан 190. ст.6 Закона о полицији („Службени гласник РС“, бр. 6/2016) крши основна људска права и доводи до дискриминације запослених у Министарству унутрашњих послова у односу на остале грађане Републике Србије.

Законом о раду који је ступио на правну снагу пре Закона полицији а који је основни закон из области рада, прописан је начин контроле „боловања“ у случају да послодавац посумња на злоупотребу тог права. Тако је одредбом члана 103. став 5. Закона о раду прописан начин оправданости одсуствовања са рада, у коме је наведено: Ако послодавац посумња у оправданост разлога за одсуствовање са рада у смислу става 1. овог члана, може да поднесе захтев надлежном здравственом органу ради утврђивања здравствене способности запосленог, у складу са законом.“

Дакле, тим чланом је јасно формулисана реченица, да уколико послодавац посумња на злоупотребу привремене спречености за рад на основу болести, послодавац има законску обавезу да се обрати надлежном здравственом органу ради утврђивања здравствене способности запосленог. Логично, јер само и искључиво лекари могу да врше лечење, сертификовани су стручњаци који се баве медицином и само они могу да изврше утврђивање здравствене способности запосленог.

С обзиром да се свака болест лечи на другачији начин, неке у болници, бањи, стану, лежањем у кревету, шетњом у природи, дружењем са људима (психичке болести), рехабилитацијом, бањским лечењем и сл. Само лекари могу да знају какву терапију преписују и какве савете дају пацијентима у циљу залечења и оздрављења. Искључиво изабрани лекари законски могу да имају увид у историју болести и као такви законски су обавезни да чувају тајност података о болестима пацијената.

То правао имају сви грађани Републике Србије и то им Међународне конвенције, Међународни уговори, Устав Републике Србије и законска акта гарантују.

Ако је већ поменутим Законом о раду чланом 103. став 5.,  ова област регулисана за све раднике Републике Србије, доносилац прописа Закона о полицији („Службени гласник РС“, бр. 6/2016) чланом 190. став 6. где прописује да „У случајевима постојања основане сумње да запослени врше злоупотребу коришћења привремене спречености за рад, непосредни руководилац може, искључиво ради обезбеђења доказа, о томе да изврши теренску контролу, а потом се обрати надлежној здравственој установи ради утврђивања здравствене способности запосленог.

На овај начин, држава дискриминише све запослене у Министарству унутрашњих послова Републике Србије и ставља их у неповољан положај као грађене другог реда с обзиром да се за исту ствар на све запослене у Министарству унутрашњих послова, без обзира коју врсту посла радили, примењује члан 190. став 6. Закона о полицији, уместо члана 103. став 5. Закона о раду који већ регулише ту област.

Доносилац прописа Закона о полицији („Службени гласник РС“, бр. 6/2016) чланом 190. став 6. јасно и неспорно дискриминише и ставља у неједнак положај све запослене у Министарству унутрашњих послова, у односу на све друге запослене у Србији код којих се примењује Закон о раду, на тај начин што ће се у Министарству унутрашњих током контроле коришћења привремене спречености за рад, вршити теренска провера од стране полицијских службеника, ради обезбеђења доказа.

Намера доносиоца прописа Закона о полицији је јасна, међутим нејасно је на који начин ће полицијски службеници вршити теренску проверу, шта би таква теренска провера требала да обухвати и које методе и овлашћења полицијски службеници примењивали над болесним колегама које контролишу. Посебно као знамо да полицијски службеници нису лекари, не разумеју се у врсту и природу болести, нити су законом овлашћени да врше контроле дијагноза и стања које прописују лекари.

Такође, нејасно је који би законски основ био коришћен за прикупљање и обраду личних података болесних радника који за време привремене спречености за рад нису у процесу рада, дакле не врше јавну дужност, већ су у својству физичких лица у својој кући, стану, улици, болници, бањи те би им се вршењем теренске контроле од стране полиције на тај начин нарушавала приватност а што би било противно Закону о заштити података о личности.

Доносилац прописа Закона о полицији, морао је да води рачуна о људским правима и посебно да одређену категорију радника не дискриминише у односу на друге раднике у области која би морала да буде једнака за све у Републици Србији. Закон о полицији морао је да буде усклађен са Законом о раду те је доносилац прописа могао да члан 190. став 6. Закона о полицији усклади са чланом 103. став 5. Закона о раду.

На основу свега изнетог, иницијатор

п р е д л а ж е

Уставном  суду  да:

  1. Прихвати ову иницијативу и донесе решење којим покреће поступак за оцену уставности и законитости  члана 190. став 6. Закона о полицији („Службени гласник РС“, бр. 6/2016).
  2. Да обустави примену  члана 190. став 6. Закона о полицији („Службени гласник РС“, бр. 6/2016).
  3. Да донесе одлуку којом се члан 190. став 6. Закона о полицији („Службени гласник РС“, бр. 6/2016) проглашава неуставним или незаконитим и ставља ван правне снаге.

С поштовањем,

Синдикат полиције Слога
п р е д с е д н и к
Драган Жебељан

Устави суд је закључком од 11.04.2017. године
ОДБАЦИО ову иницијативу

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s