Шта је битно знати као узбуњивач!

Законом о заштити узбуњивача уводе се значајна нова права, али и једнако значајне обавезе као предуслов заштите. Важно је да се благовремено упознате са својим правима. У супротном, може се десити да нећете моћи да их остварите онда када вам то затреба. Овде се наводе сви релевантни делови закона.

Ко има право на заштиту?
Сва физичка лица која врше узбуњивање у вези са својим радним ангажовањем, или неплаћеним радом током радног ангажовања или ван њега; у вези са коришћењем услуга органа јавне власти или у вези са носиоцима јавних овлашћења; или пословном сарадњом. Чак и ако нисте ви лично обелоданили информације, имате иста права која су дата узбуњивачима ако претрпите штетну радњу јер сте погрешно обележени као узбуњивач; или зато што сте на неки начин повезани са узбуњивачем – нпр. као члан породице, пријатељ или колега са посла (Чл. 2.2, 2.5, 6, 7).

Шта се штити?
Узбуњивање или повезана активност. Узбуњивачи су грађани који користе своје право на слободу говора да укажу на злоупотребу овлашћења којом се изневерава поверење јавности. Правно речено, то значи откривање информација, или било какве формалне и неформалне комуникације, или информације о кршењу закона, о кршењу људских права, злоупотреби овлашћења и службеног положаја, о опасности по јавно здравље, безбедност или животну средину или спречавање штете великих размера (Чл. 2.1). Можете да не будете у праву, и тада имате право на заштиту ако сте имали разумна уверења у истинитост својих оптужби. Разумно уверење значи да би са истим информацијама и друге ваше колеге поверовале у истинитост доказа које износите (Чл. 5.3). Иако званично „узбуњивање“ обухвата формалан процес, ваша права зависе од информације коју откривате, а не од етикете којом се обележава ваша активност. Имате право на исту заштиту коју има и узбуњивач ако истражујете заштићену информацију, ако сте повезани са узбуњивачем на неки начин, ако сте погрешно обележени као узбуњивач или када обављате своје радне задатке (Чл. 8, 9).

Које штетне радње против узбуњивача су забрањене законом?
Незаконите штетне радње су све оне којима се крше ваша права, које вас стављају у неповољан положај или вас обесхрабрују да остварите своја права обезбеђена овим законом (Чл. 2.7, 21). Наредбе којима се забрањује обелодањивање, или нека друга интерна правила којима се ограничавају права обезбеђена овим законом, једнако су незаконита (Чл. 3, 16, 27).

Шта добијате ако се изрекне судска одлука у вашу корист у поступку који сте покренули због претрпљене штетне радње?
Све што је потребно да неутрализује материјалне и нематеријалне последице штетне радње и да се спречи понављање штетне радње, а вест о вашој победи објављује се путем медија о трошку послодавца. Исто финансијско обештећење могуће је добити применом Закона о облигационим односима (Чл. 22, 26). Ови правни лекови слични су онима који се примењују код примене закона којима се спречава дискриминација или злостављање на раду.

Каква су ваша права након узбуњивања?
Ваш послодавац или овлашћени орган власти мора да поступи по информацији коју сте обелоданили у року од 15 дана од дана обелодањивања; мора да вас, на ваш захтев, обавести о радњама у току поступка; да вам омогући увид у списе предмета и да вам дозволи да присуствује радњама у поступку (Чл. 15, 18).

Како да обелоданите информацију?
У року од годину дана од дана сазнања за кршење закона које се десило у протеклој деценији можете формално да обелоданите информацију „овлашћеном лицу“ у поступку унутрашњег узбуњивања који мора да се примењује код сваког послодавца; или релевантном органу јавне власти (Чл. 5.1, 5.2, 14, 15, 18).

Коме се могу обелоданити информације са тајним подацима?
Можете се обратити директно вашем послодавцу или органу јавне власти. У изузетним околностима можете информацију обелоданити јавности, тако што ћете се обратити некој организацији цивилног друштва или медијима – како би спречили непосредну опасност по живот, јавно здравље, безбедност или животну средину или штету великих размера; или да би спречили уништавање доказа. Том приликом морате поштовати право на заштиту података о личности, претпоставку невиности, и све судске поступке који су покренути (Чл. 19). Не можете обелоданити информацију јавности ако она садржи податке на које је претходно стављена ознака тајности (Чл. 20).

Да ли имате право на заштиту идентитета?
Да. Имате право на анонимно обелодањивање (Чл. 13), или поверљиво обелодањивање када прималац информације не може без ваше дозволе да открије ни ваш идентитет нити било које информације на основу којих може да се утврди ваш идентитет. Ваши подаци могу се открити ако је то неопходно ради примене закона, али о томе морате бити унапред обавештени. Ако се ваш предмет упућује из једног органа у други, остаје на снази сва претходна заштита и, осим ако се законом другачије не уреди, упућивање предмета новом органу врши се уз ваше одобрење (Чл. 10, 18).

Како остварујете своја права?
Подношењем тужбе суду који је надлежан за решавање конкретног питања које чини основу вашег обелодањивања. Тужбу подносите у року од шест месеци од сазнања о кршењу закона које се десило током претходне три године. Суд може да предложи решавање спора посредовањем или да независно испита чињенице (Чл. 23-26, 28, 30). Виши суд може да одреди привремену меру у било ком тренутку пре, у току или након покретања судског поступка. Виши суд мора да одговори на захтев за одређивање привремене мере у року од осам дана од дана подношења захтева (Чл. 33-35).

Какве стандарде доказивања морате да испуните да бисте остварили своја права у поступку?
Ваша обавеза код доказивања своди се на то да морате да докажете да је вероватно, или да дате на увид доказе који указују на то, да је обелодањивање узрок, или да је „повезано са“ штетном радњом коју сте претрпели. Ако у томе успете, на послодавцу је да докаже да би предузео исту радњу и да нисте ништа обелоданили (Чл. 29).
Како да будете заштићени приликом „унутрашњег“ узбуњивања?
Предочите своје доказе овлашћеном лицу послодавца у складу са интерним актом који сваки послодавац са више од десет запослених мора да донесе. Заштиту можете изгубити једино ако питања која сте постављали или информације које сте открили у оквиру својих уобичајених радних дужности не омогућавају стицање разумног уверења у њихову истинитост (Чл. 14-16).

Како да будете заштићени приликом „спољашњег“ узбуњивања?
Предочите исте информације државном органу надлежном за решавање могућег кршења закона. Ако се информација односи на незаконито понашање лица радно ангажованог у надлежном органу, своје информације откријте руководиоцу органа. Ако се информације тичу руководиоца органа, откријте их органу који је непосредно надређени датом надлежном органу (Чл. 18).

Шта би ваше тврдње требало да садрже да бисте били заштићени као узбуњивач?
По закону немате права на заштиту ако ваше оптужбе не поткрепите. Ако предочите оптужбе без адекватних информација које потврђују ваше разумно уверење у истинитост онога што обелодањујете, нећете имати право на заштиту. Разумно уверење значи да би са истим информацијама и друга лица са истим знањем и искуством сматрала да је дата тврдња веродостојна (Чл. 5). Информације морају да се односе на незаконите радње, кршење људских права, злоупотребу положаја, опасност по живот, јавно здравље, безбедност животне средине, или неку другу штету великих размера. Можете, а не морате, да потпишете и ставите датум уз информације које обелодањујете. Имате право на исту заштиту и у случају анонимног узбуњивања (Чл. 13).

Колико имате времена да реагујете?
Да бисте имали право на заштиту, информације морате да обелоданите у року од годину дана од дана сазнања за кршење закона које се десило у периоду од претходних десет година (Чл. 4). У случају претрпљене штетне радње имате три године, или шест месеци од дана сазнања за предузету штетну радњу (Чл. 23).

Како се обелодањује информација која садржи тајне податке?
Ако је податак из информације означен као тајна, не можете је обелоданити јавности. Ако се информација тиче приватног сектора морате дати фирми 15 дана да реагује на информације које сте предочили пре него што се обратите надлежном органу. Ако се ваше информације тичу овлашћеног лица обратите се главном руководиоцу послодавца. Ако се тичу главног руководиоца обратите се надлежном органу (Чл. 20).
Које врсте узбуњивања нису предмет заштите?
Немате право на заштиту од штетне радње ако покушате да остварите незакониту добит по основу узбуњивања. Заштиту губите у случају када свесно обелодањујете информације за које знате да су лажне (Чл. 11).

Која врста обелодањивања није предмет заштите?
Закон вас не штити ако информације обелоданите јавности, односно медијима или организацијама цивилног друштва, а да претходно нисте ни покушали да се обратите послодавцу или властима, осим у две врсте околности: 1) у ситуацији непосредне претње по живот, јавно здравље и безбедност, животну средину или у случају непосредне штете великих размера; или 2) у случају непосредне претње по безбедност доказа. Чак и тада морате бити пажљиви. Да бисте задржали своје право на заштиту морате имати на уму – 1) претпоставку невиности оних које оптужујете, што значи да можете приложити доказе али не и предочавати недоказане тврдње; 2) право на заштиту података о личности; и 3) дужност да омогућите неометано спровођење судског поступка (Чл. 19).

Извор: Министарства правде

Преузмите: Закон о заштити узбуњивача

Обавезе послодавца

Члан 14.
Послодавац је дужан да, у оквиру својих овлашћења, предузме мере ради отклањања утврђених неправилности у вези са информацијом.

Послодавац је дужан да, у оквиру својих овлашћења, заштити узбуњивача од штетне радње, као и да предузме неoпходне мере ради обустављања штетне радње и отклањања последица штетне радње.

Послодавац не сме предузимати мере у циљу откривања идентитета анонимног узбуњивача.

Послодавац је дужан да свим радно ангажованим лицима достави писмено обавештење о правима из овог закона. – Да ли вас је послодавац обавестио, ако није поднесите му прекршајну пријаву!

Послодавац је дужан да одреди лице овлашћено за пријем информације и вођење поступка у вези са узбуњивањем.

Advertisements